Plombiranje zuba

U domenu savremene stomatologije, restaurativna stomatologija (grana koja se bavi obnovom oblika i funkcije zuba) predstavlja osnovu svakodnevne prakse. Iako pacijenti proceduru postavljanja plombe često doživljavaju kao rutinsku i jednostavnu, ona je zapravo mikroskopska rekonstrukcija izgubljenog tkiva koja zahteva izuzetnu preciznost, poznavanje materijala i umetničku veštinu.

Plomba nije samo sredstvo za „zatvaranje rupe“ u zubu. Njena primarna uloga je nadoknada izgubljenog tvrdog zubnog tkiva i očuvanje funkcije žvakanja. Rekonstrukcija morfologije, odnosno prirodnog reljefa zuba (ispupčenja i udubljenja), bitna je za estetiku i delom za samu funkciju, kako bi zub mogao pravilno da obrađuje hranu i trpi pritisak kojem je svakodnevno izložen.

U našoj ordinaciji koristimo isključivo materijale poslednje generacije i adhezivne protokole koji obezbeđuju dugotrajnost i biološku integraciju sa zubom. Važno je naglasiti da se sve procedure izvode uz primenu lokalne anestezije, čime osiguravamo da je tretman za pacijenta apsolutno bezbolan i komforan.

Kada je potrebno postaviti plombu?

Gubitak tvrdog zubnog tkiva može nastati iz različitih razloga, a pravovremena dijagnostika je ključna kako bi se sprečilo napredovanje oštećenja prema zubnom živcu. Najčešći razlog za intervenciju je svakako karijes. To je bakterijska infekcija koja postepeno razara gleđ (spoljašnji zaštitni sloj) i dentin (unutrašnje tkivo zuba). Kada se proces ne zaustavi na vreme, nastaje kavitacija, odnosno šupljina, a postavljanje plombe u ovoj fazi sprečava prodor bakterija u dublje strukture i pojavu bola.

Međutim, karijes nije jedini neprijatelj zuba. Često se susrećemo sa frakturama krunice (lomom dela zuba) usled fizičkih trauma, udaraca ili grizenja izuzetno tvrde hrane. Ukoliko linija preloma ne zahvata živac, zub se uspešno može rekonstruisati kompozitnim materijalom, vraćajući mu prvobitni oblik. Takođe, sve češći problem su i nekariozne lezije kao što su abrazija i erozija. 

Abrazija nastaje trošenjem zuba (najčešće uz desni) usled nepravilnog pranja tvrdom četkicom, dok erozija podrazumeva hemijsko otapanje gleđi kiselinama iz gaziranih pića ili želudačnim kiselinama usled želudačnog refluksa (gorušice). Sanacija ovih oštećenja je neophodna ne samo zbog estetike, već da bi se zaštitio zub od preosetljivosti i daljeg propadanja.

Na kraju, neizostavan deo prakse je i zamena starih plombi koje su dotrajale, napukle ili ispod kojih se razvio sekundarni karijes.

Ukoliko sumnjate na neko od ovih oštećenja ili želite provere i zamenu starih plombi, kontaktirajte nas na broj: 065 / 24 59 430

Savremeni materijali: Moć nanohibridnih kompozita

Doba kada je stomatologijom dominirao amalgam (sive ili crne plombe) je iza nas. Danas je zlatni standard u restaurativnoj stomatologiji upotreba kompozitnih materijala, poznatijih kao „bele plombe“. U našoj praksi koristimo nanohibridne kompozite vrhunskog kvaliteta koji sadrže čestice keramike nano-veličine.

Glavna prednost ovih materijala je vrhunska estetika i sposobnost tzv. „kameleon efekta“. To znači da materijal prelama svetlost na isti način kao prirodna gleđ zuba, stapajući se sa okolnim tkivom tako da je prelaz između zuba i plombe nevidljiv golim okom. 

Pored lepote, ovi materijali nude i izuzetnu mehaničku otpornost. Zahvaljujući keramičkim česticama, ovi ispuni su otporni na pritisak i habanje, što ih čini pogodnim i za bočne zube koji trpe najveće sile žvakanja.

Za razliku od starih plombi koje su stajale u zubu samo mehanički (uglavljivanjem), kompoziti se hemijski vezuju za zub procesom koji se zove mikromehanička retencija. Ovo nam omogućava minimalno invazivan pristup, uklanjamo samo oboleli deo zuba, dok zdravo tkivo maksimalno štedimo jer ne moramo da pravimo posebne oblike rupa da bi plomba stajala.

Procedura izrade plombi

Postavljanje kompozitnog ispuna je definisan proces koji ne trpi preskakanje koraka. Da bi plomba trajala godinama i ne bi ispadala, neophodno je ispoštovati sledeće faze:

1. Preparacija kaviteta (Uklanjanje karijesa): Nakon davanja anestezije, pristupamo uklanjanju kariozne mase. Koristimo specijalne borere i karijes-detektore (tečnosti koje boje samo bolesno tkivo) kako bismo bili sigurni da smo uklonili sve bakterije, a sačuvali svaki mikron zdravog zuba.
2. Adhezivna priprema (Bonding): Zub se tretira posebnim gelovima koji pripremaju površinu, a zatim se nanosi bond (adheziv). Ova tečnost deluje kao „dvostrani lepak“, prodirući u mikropore zuba i stvarajući vezu koja neraskidivo povezuje kompozitni materijal sa zubnom strukturom.
3. Slojevita tehnika (Layering): Kompozit se u zub nikada ne stavlja „odjednom“, već se unosi u tankim slojevima (ne debljim od 2mm). Svaki sloj se posebno polimerizuje (stvrdnjava UV lampom). Ovo sprečava skupljanje materijala i nastanak mikropukotina kroz koje bi kasnije mogle ući bakterije.
4. Morfološka modelacija: Pre stvrdnjavanja, stomatolog modeluje materijal instrumentima. Cilj nije da zub bude ravan, već da se rekonstruišu anatomske kvržice i fisure. Pravilan oblik je presudan za okluziju (zagrižaj) i sprečavanje problema u viličnom zglobu.
5. Poliranje do visokog sjaja: Poslednja faza podrazumeva proveru kontakata sa susednim zubima i poliranje specijalnim gumicama. Glatka površina je važna zbog estetike, ali i higijene, jer se na ispoliranoj plombi manje zadržavaju naslage hrane i bakterija.

Zamena starih amalgamskih (crnih) plombi

Veliki broj pacijenata i dalje ima stare amalgamske (sive/crne) plombe. Iako su one decenijama bile standard, savremena stomatologija preporučuje njihovu zamenu iz više razloga koji nadilaze samu estetiku.

Osnovni problem amalgama je mehaničke prirode. Budući da je u pitanju metal, on se na toploti širi, a na hladnoći skuplja. Zbog stalnog unosa tople i hladne hrane, amalgamska plomba godinama „radi“ u zubu, delujući kao klin. To često dovodi do stvaranja mikropukotina na gleđi, a neretko i do pucanja celog zida zuba oko plombe (efekat klina). 

Takođe, amalgam se ne lepi za zub već samo stoji u njemu, pa između plombe i zuba uvek postoji mikroskopski procep kroz koji bakterije mogu proći i izazvati novi karijes duboko ispod plombe.

Pored toga, tu je i estetski momenat, joni metala iz amalgama vremenom prebojavaju okolno zubno tkivo, dajući celom zubu sivkastu boju. Proces zamene amalgamskih plombi u našoj ordinaciji sprovodi se uz mere opreza i upotrebu snažnih sistema za aspiraciju (usisavanje), kako bi se pacijent maksimalno zaštitio tokom uklanjanja stare plombe.