Lečenje kanala korena zuba

Lečenje kanala korena, stručno poznato kao endodontska terapija, verovatno je najčešće pogrešno shvaćena procedura u stomatologiji. Mnogi pacijenti termin „vađenje živca“ povezuju sa bolom i neprijatnošću, dok je istina zapravo suprotna. Ovo je terapija koja vas oslobađa bola i, što je najvažnije, omogućava da sačuvate zub koji bi u suprotnom morao biti izvađen.

U našoj ordinaciji, endodonciju posmatramo kao mikroskopsku neurohirurgiju zuba. Naš cilj je jasan: spasiti prirodni zub po svaku cenu. Iako su zubni implantati fenomenalno rešenje za nedostatak zuba, niti jedan veštački materijal ne može u potpunosti da parira savršenoj biomehanici vašeg prirodnog korena. 

Šta je zapravo „vađenje živca“?

Da biste razumeli proceduru, potrebno je razumeti strukturu zuba. Ispod bele gleđi i dentina, duboko u unutrašnjosti zuba, nalazi se meko tkivo koje nazivamo pulpa. Pulpa je splet nerava, krvnih sudova i vezivnog tkiva koji zubu daju život, ishranu i osetljivost.

Kada karijes (bakterijska infekcija) probije tvrde slojeve zuba i stigne do pulpe, bakterije izazivaju njenu upalu. Pošto se pulpa nalazi u zatvorenom prostoru (unutar tvrdih zidova zuba), upala dovodi do oticanja koje pritiska nervne završetke, izazivajući onaj dobro poznat, nepodnošljiv zubni bol. 

Ako se ne reaguje na vreme, infekcija se ne zadržava samo u zubu, već putuje kroz kanale i kroz vrh korena se izliva direktno u viličnu kost. Tu nastaju hronični upalni procesi (granulomi) i ciste. 

To su zapravo gnojna žarišta kojima organizam pokušava da se odbrani od bakterija, ali koja postepeno tope okolnu kost i mogu dovesti do ozbiljnih otoka lica.

Simptomi koji ukazuju na upalu pulpe

Prepoznavanje problema u ranoj fazi može značajno pojednostaviti terapiju. Simptomi upale živca su specifični i retko prolaze neopaženo. Najkarakterističniji znak je spontani bol. To je bol koji se javlja sam od sebe, bez ikakvog nadražaja, a često je intenzivniji noću dok ležite, pulsirajućeg je karaktera i ne prolazi upotrebom lekova protiv bolova (analgetika).

Pored toga, alarmantan znak je i produžena osetljivost na toplo ili hladno. Za razliku od obične osetljivosti zuba koja prestaje čim progutate hladnu vodu, kod upale živca bol traje minutima nakon prestanka nadražaja. 

U poodmaklim fazama, zub može postati osetljiv na dodir ili zagrižaj, a može se pojaviti i otok u predelu desni ili tamnjenje samog zuba. Sve su to signali da je infekcija uzela maha i da je hitna intervencija neophodna.

Ukoliko prepoznajete ovakve bolove ili promene, pozovite nas kako bismo sprečili širenje infekcije: 065 / 24 59 430

Mašinska endodoncija: Revolucija u lečenju

Zaboravite na priče o „iglicama“ i dugotrajnim, višesatnim posetama stomatologu nekadašnjeg načina rada. U našoj ordinaciji primenjujemo isključivo mašinsku endodonciju, što predstavlja zlatni standard u svetu.

Ova metoda podrazumeva upotrebu visokotehnoloških rotirajućih instrumenata izrađenih od nikl-titanijumske (NiTi) legure. Za razliku od krutih čeličnih iglica kojima se radilo ručno, ovi instrumenti su super-fleksibilni i pokreće ih kompjuterizovani motor. To nam omogućava da instrumentom pratimo prirodnu zakrivljenost vašeg kanala korena, čisteći ga temeljno i brzo, bez rizika od pravljenja „stepenika“ ili probijanja korena.

Uz mašinsku obradu, koristimo i uređaj koji se zove apeks lokator. Ovaj digitalni uređaj nam u svakom trenutku, sa preciznošću od desetog dela milimetra, pokazuje gde se nalazi vrh korena zuba. To znači da sa visokom preciznošću određujemo dužinu kanala, čime se eliminiše potreba za čestim pravljenjem kontrolnih snimaka tokom same intervencije. Terapija je brža, sigurnija, a uspeh lečenja zagarantovan.

Protokol lečenja: Temeljno i bezbedno

Sam proces lečenja u našoj ordinaciji je visoko sistematizovan. Sve počinje davanjem lokalne anestezije, jer je naš apsolutni imperativ da intervencija bude bezbolna. Nakon što zub utrne, izolujemo ga od ostatka usne duplje kako pljuvačka (koja je puna bakterija) ne bi ulazila u radno polje.

Prva faza je trepanacija, odnosno otvaranje pristupa ka unutrašnjosti zuba. Zatim sledi ključni deo a to je hemomehanička obrada kanala. 

Dok mašinski instrumenti fizički stružu inficirani sloj sa zidova kanala, istovremeno koristimo protokole hemijske irigacije. To znači da kanale ispiramo specijalnim rastvorima koji uništavaju bakterije i rastvaraju organske ostatke do kojih instrumenti ne mogu da dopru.

Kada je kanalni sistem sterilan i suv, pristupamo njegovom punjenju. 

Prazan prostor unutar korena se hermetički zatvara gutaperkom (biokompatibilnim materijalom) i pastom za zaptivanje. Ovo je ključno kako bi se sprečila reinfekcija, odnosno ponovni ulazak bakterija iz usne duplje u kost. Na kraju, pravimo kontrolni snimak kako bismo potvrdili da je kanal napunjen savršeno do samog vrha.

Sudbina lečenog zuba: Nadogradnja i krunice

Pacijenti često misle da je završetkom lečenja kanala posao gotov. Međutim, zub kojem je izvađen živac (devitalizovan zub) više nema ishranu putem krvnih sudova. On vremenom postaje krt, dehidriran i sklon pucanju pod silama žvakanja, slično kao suva grana drveta. Takođe, da bismo došli do živca, često moramo ukloniti značajan deo krunice zuba.

Zbog toga, „obična“ plomba često nije dovoljna da dugoročno sačuva ovakav zub. Da bismo sprečili frakturu (lom) lečenog zuba, najčešće preporučujemo ojačanje. Ako je ostalo dovoljno zuba, postavljamo Fibre-glass kočić (stakleno ojačanje unutar korena) koji povezuje koren sa plombom i daje joj stabilnost.

U slučajevima kada je krunica zuba jako razorena, jedino trajno rešenje je izrada keramičke krunice (navlake). 

Krunica obuhvata zub sa svih strana, štiti ga od pucanja i vraća mu potpunu estetiku. Na ovaj način, lečen zub može da vas služi decenijama, ravnopravno sa vašim zdravim zubima.

Da li je procedura bolna?

Ovo je najčešći strah, ali u savremenoj stomatologiji je neosnovan. Zahvaljujući potentnim lokalnim anesteticima, samo lečenje kanala korena je potpuno bezbolno. Pacijenti često osete momentalno olakšanje već nakon prve posete, jer uklanjanjem upaljenog živca uklanjamo i izvor bola.

Moguća je pojava blage osetljivosti na zagrižaj nekoliko dana nakon intervencije, što je normalna reakcija organizma na terapiju i prolazi uz običan analgetik.